НИС објављује консолидоване резултате рада групе компанија за прво полугодиште 2014. године

Прво полугодиште 2014. године било је доста тешко за привреду балканског региона. Значајан негативни утицај макроекономских фактора осетиле су на себи компаније које послују у индустријском сектору Србије, укључујући и НИС.

Поред сложених макроекономских услова, пад кључних финансијских показатеља компаније – профитабилности, као и оперативног новчаног тока, условљен је и повећањем пореског оптерећења и социјалних обавеза, укључујући и раст дуговања државних предузећа.

Сума обрачунатих директних и индиректних пореских обавеза НИС групе према резултатима првог полугодишта 2014. године, укључујући акцизе, порез на приход и друге пореске дажбине премашила је прошлогодишњи показатељ за 15 одсто и износи 60,4 милијарди динара. Према стању на крају јуна 2014. године, укупан обим доспелих дугова државних предузећа за производе и услуге НИС-а износи више од 56 милијарди динара.Према стању на крају јуна 2014. године, укупан обим доспелих дугова државних предузећа за производе и услуге НИС-а износи више од 56 милијарди динара.

Нето добит групе НИС (НИС а.д, као и кћерке-фирме и зависна предузећа) према резултатима за шест месеци 2014. године, износи 17 милијарди динара, што је 5 одсто мање од истог показатеља прошле године.

Повећање пореског оптерећења, отклањање последица поплава у индустријским објектима компаније, као и значајно смањење оперативног новчаног тока (OCF је за 93 одсто нижи у поређењу са истим периодом прошле године), принудили су НИС да смањи обим инвестиционог програма за 26 одсто у поређењу с истим периодом прошле године. Обим капиталних улагања за првих шест месеци 2014. године износи 17,8 милијарди динара.

Мањак финансијских средстава за стратешки важне пројекте компанија је била принуђена да надокнади повећањем задужености. Сума банкарског дуга НИС-а на основу резултата у првих шест месеци 2014. године износи 672 милиона долара, што је 59 одсто више него у истом периоду прошле године.

Неопходно смањење инвестиционог програма довело је до измене плана спровођења геолошко-истражних радова и геолошко-техничких мера на налазиштима компаније које изискују велики капитал, што је успорило обим производње угљоводоника. Тако је обим производње угљоводоника за прво полугодиште текуће године незнатно смањен (-1%) у поређењу с истим показатељем за 2013. и износи 809 хиљада тона нафтног еквивалента. Према резултатима првих шест месеци 2014. обим прераде износи 1,574 милиона тона, што је 12 одсто више него у истом периоду прошле године.

Продаја нафтних деривата за период извештавања износила је 1,425 милиона тона, што је 6 одсто више у односу на исти период прошле године. На већи обим продаје позитиван утицај су имали повећање ефикасности логистичке инфраструктуре компаније, побољшање политике пословања с купцима на велико, као и раст продаје нафтних деривата на иностраним тржиштима. Малопродаја НИС је по резултатима првог полугодишта 2014. године опала за 1 одсто у поређењу с истим показатељем за 6 месеци прошле године, до нивоа од 336 хиљада тона. Пад малопродаје изазван је пре свега последицама поплава – смањењем потрошње горива и прекидом рада низа бензинских станица.

Кључни показатељ ефикасности компаније, EBITDA (оперативни приход пре плаћања камата, пореза и амортизације) према резултатима првог полугодишта 2014. године износио је 30,9 милијарди динара, што је за 10 одсто боље од истог показатеља у прошлој години. Осим тога, оперативни трошкови компаније знатно су нижи од показатеља других компанија које раде на енергетском тржишту балканског региона.

Коментаришући резултате рада НИС поводом резултата за 6 месеци 2014. године генерални директор компаније Кирил Кравченко је изјавио: „НИС пролази кроз врло сложену фазу у свом развоју. Негативни притисак спољне средине постаје све интензивнији, и ми тешко успевамо да одржимо финансијске и производне показатеље компаније на неопходном нивоу. Данас НИС има профит не захваљујући повољној макроекономији, већ више упркос њој. И ми очекујемо да ће следеће полугодиште бити још сложеније. Зато ћемо бити фокусирани на одржавање обима производње, очување тржишта продаје наших деривата, као и даље повећање оперативне ефикасности. Осим тога, неплаћања државних предузећа приморавају нас да направимо селекцију инвестиционих пројеката и да смањујемо укупан обим капиталних улагања“.