NIS objavljuje konsolidovane rezultate rada grupe kompanija za prvo polugodište 2014. godine

Prvo polugodište 2014. godine bilo je dosta teško za privredu balkanskog regiona. Značajan negativni uticaj makroekonomskih faktora osetile su na sebi kompanije koje posluju u industrijskom sektoru Srbije, uključujući i NIS.

Pored složenih makroekonomskih uslova, pad ključnih finansijskih pokazatelja kompanije – profitabilnosti, kao i operativnog novčanog toka, uslovljen je i povećanjem poreskog opterećenja i socijalnih obaveza, uključujući i rast dugovanja državnih preduzeća.

Suma obračunatih direktnih i indirektnih poreskih obaveza NIS grupe prema rezultatima prvog polugodišta 2014. godine, uključujući akcize, porez na prihod i druge poreske dažbine premašila je prošlogodišnji pokazatelj za 15 odsto i iznosi 60,4 milijardi dinara. Prema stanju na kraju juna 2014. godine, ukupan obim dospelih dugova državnih preduzeća za proizvode i usluge NIS-a iznosi više od 56 milijardi dinara.Prema stanju na kraju juna 2014. godine, ukupan obim dospelih dugova državnih preduzeća za proizvode i usluge NIS-a iznosi više od 56 milijardi dinara.

Neto dobit grupe NIS (NIS a.d, kao i kćerke-firme i zavisna preduzeća) prema rezultatima za šest meseci 2014. godine, iznosi 17 milijardi dinara, što je 5 odsto manje od istog pokazatelja prošle godine.

Povećanje poreskog opterećenja, otklanjanje posledica poplava u industrijskim objektima kompanije, kao i značajno smanjenje operativnog novčanog toka (OCF je za 93 odsto niži u poređenju sa istim periodom prošle godine), prinudili su NIS da smanji obim investicionog programa za 26 odsto u poređenju s istim periodom prošle godine. Obim kapitalnih ulaganja za prvih šest meseci 2014. godine iznosi 17,8 milijardi dinara.

Manjak finansijskih sredstava za strateški važne projekte kompanija je bila prinuđena da nadoknadi povećanjem zaduženosti. Suma bankarskog duga NIS-a na osnovu rezultata u prvih šest meseci 2014. godine iznosi 672 miliona dolara, što je 59 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Neophodno smanjenje investicionog programa dovelo je do izmene plana sprovođenja geološko-istražnih radova i geološko-tehničkih mera na nalazištima kompanije koje iziskuju veliki kapital, što je usporilo obim proizvodnje ugljovodonika. Tako je obim proizvodnje ugljovodonika za prvo polugodište tekuće godine neznatno smanjen (-1%) u poređenju s istim pokazateljem za 2013. i iznosi 809 hiljada tona naftnog ekvivalenta. Prema rezultatima prvih šest meseci 2014. obim prerade iznosi 1,574 miliona tona, što je 12 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Prodaja naftnih derivata za period izveštavanja iznosila je 1,425 miliona tona, što je 6 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Na veći obim prodaje pozitivan uticaj su imali povećanje efikasnosti logističke infrastrukture kompanije, poboljšanje politike poslovanja s kupcima na veliko, kao i rast prodaje naftnih derivata na inostranim tržištima. Maloprodaja NIS je po rezultatima prvog polugodišta 2014. godine opala za 1 odsto u poređenju s istim pokazateljem za 6 meseci prošle godine, do nivoa od 336 hiljada tona. Pad maloprodaje izazvan je pre svega posledicama poplava – smanjenjem potrošnje goriva i prekidom rada niza benzinskih stanica.

Ključni pokazatelj efikasnosti kompanije, EBITDA (operativni prihod pre plaćanja kamata, poreza i amortizacije) prema rezultatima prvog polugodišta 2014. godine iznosio je 30,9 milijardi dinara, što je za 10 odsto bolje od istog pokazatelja u prošloj godini. Osim toga, operativni troškovi kompanije znatno su niži od pokazatelja drugih kompanija koje rade na energetskom tržištu balkanskog regiona.

Komentarišući rezultate rada NIS povodom rezultata za 6 meseci 2014. godine generalni direktor kompanije Kiril Kravčenko je izjavio: „NIS prolazi kroz vrlo složenu fazu u svom razvoju. Negativni pritisak spoljne sredine postaje sve intenzivniji, i mi teško uspevamo da održimo finansijske i proizvodne pokazatelje kompanije na neophodnom nivou. Danas NIS ima profit ne zahvaljujući povoljnoj makroekonomiji, već više uprkos njoj. I mi očekujemo da će sledeće polugodište biti još složenije. Zato ćemo biti fokusirani na održavanje obima proizvodnje, očuvanje tržišta prodaje naših derivata, kao i dalje povećanje operativne efikasnosti. Osim toga, neplaćanja državnih preduzeća primoravaju nas da napravimo selekciju investicionih projekata i da smanjujemo ukupan obim kapitalnih ulaganja“.